КАЧАРЕВО - ОПШТИНА
ОСНИВАЊЕ
Усвајањем јединствене регистрационе пријаве у републичкој Агенцији за привредне
регистре, у Качареву од 8. фебруара 2022. године формирано је:
УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА – КАЧАРЕВО ОПШТИНА
Оснивачка скупштина Удружења одржана је 1. фебруара ове године, када је усвојен
оснивачки акт, изабрани органи Удружења и изгласан Статут.
Оснивачки одбор Удружења био је у саставу: Војо Кркобабић, новинар, Душко Декић,
електро инжењер, Васо Кркобабић, дипломирани правник, Славко Ристовски, приватни
предузетник, Драгица Николић и Маша Маринковић пензионерке.
За председника, који ће заступати Удружење изабран је Војо Кркобабић, заменици ће
бити Душко Декић и Васо Кркобабић, док ће послове председника Надзорног одбора
обављати Славко Ристовски.
Циљеви Удружења грађана- Качарео општина су:
- Остваривање статуса Општине за насељено место Качарево,
- Бржи економски и комунални развој,
- Заустављање вишедеценијског застоја и омогућити убрзан комунални
развој овог насеља,
- Едукација грађана Качарева ради подизња еколошке свести и културе
живљења у насељу,
- Укључивање што већег броја младих у јавни живот, како би у догледно
време постали одговорни носиоци свих комуналних послова,
- Активно учествовати у јавном и политичком животу: Качарева, Града
Панчева, Покрајине и Републике.
Поштовани суграђани, врата удружења КАЧАРЕВО-ОПШТИНА су отворена.
Ко жели да да допринос у остваривању ових циљева добро је дошао.
Све је добровољно.
Електронска адреса Удружења је : kacarevokomuna@gmail.com
ОД ИДЕЈЕ ДО УДРУЖЕЊА
Идеја о Качареву као општини није нова. То је, слободно се може рећи, жеља многих генерација Качареваца. Некада је она израженија, као што је сада, а некада је притајена.
Практично, од далеког 1. јануара 1960. године када је Качарево изгубило статус општине (многи и не знају да је Качарево било комуна) и постало месна заједница, увек је постојала жеља за општинским статусом. Она је јењавала у „златним временима Месне заједнице Качарево“, када се интензивно комунално инвестирало, а постајала је све присутнија када је развој Качарева назадовао, што је случај сада.
Да ли је и потребно подсећати да је интензиван развој 70-тих година прошлог века био резултат вишегодишњих самодоприноса свих запослених мештана и додатних личних издвајања за капиталне инвестиције који су Качарево, као насеље градског типа, издигло у односу на остала места у тадашњој Општини Панчево.
Период 90-тих година прошлог века, са крвавим распадом СФРЈ, економском блокадом, санкцијама и хиперинфлацијом, обележен је успореним комуналним развојем, али, чак и у том периоду Качаревци нису клонули, па су забележени и неки инвестициони искораци.
После 2000-те очекивани интензиван развој није уследио, али у лавирању месних представника власти у Качареву између различитих политичких партија, а највише залагањем појединих политичара у врху државне власти, реализовано је неколико комуналних инвестиција.
Од 2012. године до сада, када комплетну вертикалу власти од месне заједнице до врха државе, држи Српска напредна странка, очекивало се највише. У фокусу Качареваца било је завршавање већ започетог капиталног пројекта, који се односио на изградњу канализације. Део овог пројекта је и реализован, а потом је занемарен. Ова и низ мањих инвестиција биле су окосница свих захтева грађана и они су уједно били и део програмских докумената владајуће партије. С овим комуналним обећањима, добијени су сви досадашњи локални избори у Качареву и Панчеву.
Испаде по оној народној – „Обећање, лудом радовање“.
Уз ову нереализовану инвестицију, као и низ других комуналних проблема који су „изникли“ у међувремену: неуређена депонија за смеће, запуштено гробље, руинирана кишна канализација, све више проблема везаних за безбедност у саобраћају, опадајући ниво здравствених услуга, отровна испарења са фарме свиња... утицали су да Качарево у комуналном погледу све више назадује.
Очекивања да ће се са статусним искораком Општине Панчево 2007. године у Град, поправити комунална стварност Качарева, такође су изневерена. Ситуације је све гора! Градски егоизам је све већи, а Месна заједница потпуно развлашћена.
Сада смо ту где јесмо.
Сопствених пара за капиталне инвестиције немамо, а недостају паре и за текуће одржавање већ постојећих објеката.
Рекордна буџетска средства на нивоу Града, недостижна су за приоритетне потребе комуналног развоја Качарева.
Идеју, да у циљу бржег комуналног развоја, Качарево треба да затражи статус општине, први пут сам уз образложење, изнео 2017. године на састанку Месног одбора Српске напредне странке у Качареву. Сви присутни чланови странке подржали су ову идеју. Тада смо једногласно подржали и идеју да се из буџета Града Панчева мора знатно више новца уложити у плански комунални развој Качарева. Другог новца, осим буџетских средстава нема, а све рачунице показују да су у заједничкој каси у Граду налази вишеструко више новца који Качаревци издвајају за буџет, него што им се, у складу са прописима, врати за припадајући комунални развој. Да, Град је невољан да инвестира у приоритетне комуналне потребе Качарева.
Недуго затим, Качаревци који су остали при овој идеји, изопштени су из Српске напредне странке.
Гласници су елиминисани, али идеја није убијена и ми настављамо да се боримо за бржи комунални развој Качарева. Општина је наш стратешки циљ, а до тог циља много је послова који се могу урадити за бољи живот у Качареву.
Идеју, Качарево општина, ширимо већ неколико година, користећи друштвене мреже, скупове грађана, бројне састанке, „округле столове“. Ова активност резултирала је и оснивањем Удружења грађана – Качарево општина, 2022. године.
Сада су нам у фокусу локални избори који ће се одржати у првој половини 2024. године.
ЗАШТО КАЧАРЕВО - ОПШТИНА
(21.08.2020)
Да, Качарево треба да буде општина у другачијој, модернијој и, пре свега, финансијски
поштенијој расподели буџетских пара града Панчева.
Тако би морало бити, јер у садашњим условима, то је једини прави начин да Качарево,
као и друга насељена места, која су сада месне заједнице у оквиру Града, добију више
новца, тачније своје паре.
У случају Качарева, то је много више новца него што се сада, на кашичицу, удељује из
градског буџета и то је најјачи аргумент да Качаревци у потпуности узму бригу о даљем
комуналном развоју.
Да ли сва околна насеља могу бити општине, отворено је питање. Ограничења могу бити:
правни, организациони, економски, финансијски, кадровски, демографски и други
критеријуми. Већа насељена места, попут Качарева у коме живи преко 7 хиљада
становника, са изузетно повољним буџетским потенцијалом, сасвим сигурно, да.
Већ више од десет година, практично од времена када је Панчево добило статус града,
позиција околних месних заједница, изгубиле су сваки смисао и житељи ових насеља из
дана у дан постају све невидљивији за градске структуре власти. Град их се сети једном
годишње додељујући све јадније дотације, и, наравно, уочи избора, када се нешто окречи
и прикрпи, тек толико да се фингира да житељи у насељеним местима нису заборављени.
Оно што сада раде у месним заједницама своди се на, ситно муљарење, радуцкање и
крадуцкање. То градска власт толерише из чистог користољубља, јер су за мале паре
купили лојалност и мир који ће трајати до наредног изборног циклуса, а онда опет, нека
дречава бојица на оронулој зградици, црвен цреп уместо „бибера“ на уличном делу неке
државне куће, затрпана рупица на осфалту, мало тротоара и, идемо даље за мале паре. У
Граду, наравно, знају за ова ситна финансијска непочинства у месним заједницама, али
лако прелазе преко тога, јер не желе да отварају „кутије грехова“, јер би неко могао да
отвори и градску, а она би баш завоњала.
Качарево се у комуналном смислу не развија ево већ скоро 30 година. Овде, пре свега,
мислим на инвестициони капитални комунални развој који би почивао на нашим
средствима, који су се некада сливала у буџету општине, а сада у градску касу. Ова наша
средства, ни онда, за време општинског панчевачког земана, ни сада, за време градске
управе, ни приближно сразмерно нисмо добијали, ономе што смо у заједничку касу
улагали.
За нас Качаревце постоји и једна болна инерција, која нас је у време социјализма
уздизала и препоручивала, али у исто време и помало изазвала завист код других. Наиме,
све досадашње значајне капиталне комуналне инвестиције, углавном смо опослили сами.
Почетком деведесетих година прошлог века успешно је завршена последња оваква
инвестиција и Качарево је било прво место у ондашњој општини које је потпуно
гасификовано. Као и остали велики инвестициони послови који су претходили овом,
између 70-тих и 90-тих година прошлог века, асфалтиране су све улице, проширена је и
изграђена нова школа, водоводна мрежа, подигнута нова здравствена станица, спортска
хала, капела ... и све је то највећим делом изграђено средствима самодоприноса или
неким другим облицима директног инвестиционог улагања самих грађана.
Сада се по некој инерцији очекује да Качарево и даље може на овакав начин градити
своју комуналну инфраструктуру.
Не, то више није изводљиво. Једини легалан и легитиман пут је да се из буџета издвајају
средства за комунално уређење. Наравно, постоје и други видови инвестиционе
изградње, попут јавно-приватног партнерства, али то је, бар код нас у Србији, на дугом и
прилично трулом штапу.
Шта кажу бројке које говоре у прилог предлогу да Качарево буде општина.
На годишњем нивоу буџет града Панчева износи око 6 до 7 милијарди динара.
На годишњем нивоу из Буџета Града у Качарево се инвестира око 12 милиона динара. У
овој суми су и дотације за рад Јавно комуналног предузећа „Качарево“, које је сада под
ингеренцијом Градске скупштине. Дакле, реч је о укупној суми од око 100 хиљаде евра.
Ради бољег разумевања, да кажем да 90 посто новца који се слива у буџет, потиче од:
пореза на доходак и добит свих привредних субјеката, прихода од пореза на зараде
запослених и прихода од пореза на имовину. Од овако „убраног“ новца држава задржи за
бројне јавне издатке, школство, здравство, војска полиција... око две трећине средстава, а
око једне трећине, чешће и мање од тога, остаје буџетима локалних и градских
самоуправа.
Државе склоне децетрализацији више пара остављају локалцима, а оне које љубе
централизацију, (а богме наша јесте таква) шкртије су према нама доле.
Да поновимо и закључимо градиво – Буџет Града Панчева „тежак“ је на годишњем нивоу
око 50 милиона евра, а Качарево за годину дана добије око 100 хиљада евра. То је сав
новац који Град враћа Качареву.
Како би изгледало да је Качарево којим случајем општина?
Буџетски потенцјал Качарева почива на око 3 хиљаде запослених који плаћају порез на
сопствена примања, порез на имовину плаћа више од 2 хиљаде власника различите
имовине и у Качареву је око 30, што привредних субјеката, што трговинско угоститељских
објеката и самосталних занатских радњи, који такође плаћају порезе држави.
Ево, како би конкретно изгледала пројекција Буџета Општине Качарево. Она три буџетска
извора показују да Качаревци у централну буџетску касу годишње партиципирају, или
допринесу око 200 милиона динара. Реч је о суми од близу 2 милиона евра. Две трећине
ових пара, као што малопре рекох, остале би у државном буџету, а у нашу, још увек
замишљену касу, вратило би се више од 600 хиљада евра. Дакле, пет пута више него сада.
Није ово моје прво замишљање и размишљање о овој теми и није да нисам покушао да
ствар мало погурам. Пре три године, када се средином другог мандата ова градска власт
учврстила и својски засела у владалачко седло, што је потврђено и на недавним
изборима, овај предлог – Качарево општина – у неколико наврата износио сам и на
састанцима владајућег Месног одбора Српске напредне странке. Неколико десетина
Качареваца који су саслушали овај предлог и пратећу аргументацију, која се мање-више
садржи у овој дописници, врло радо су прихватили и поздравили ову иницијативу. У
Градском одбору странке овај предлог није добро дочекан.
Можда тајминг није био добар. Трећи владалачки мандат је започео, а за четири године,
ако се хоће, онда и може.
Текстови које овде можете читати претходили су формирњу Удружења грађана –
Качарево општина. У њима је много аргумената, зашто статус Качарева треба „подићи“
на ниво општине. Сви се у последње три године објављени на мом блогу:
Војо Кркобабић
КАЧАРЕВО ОПШТИНА – ЕКОНОМСКИ РАЗЛОЗИ
(Уз незнатна скраћења и допуне, преносимо текст који је на блогу www.penzionerskadopisnica.rs објављен 16.11.2021.)
За последњих 20 година, да не идем у даљу прошлост, из буџета Града Панчева, Качарево
на годишњем нивоу добија између 5 и 12 милиона динара. Да не сечемо длаку уздуж,
бићемо широке руке и рећи, да Качарево из буџета годишње оприходује око 100 хиљада
евра.
То је наша вишедеценијска економска комунална реалност.
Тврдим, и то ћу поткрепити рачуницом, да је Качарево најмање шестоструко закинуто, јер
у наше место требало би да се у току године инвестира најмање 600 хиљада евра.
Но, увек је то тако када вам туђа рука рука чеше леђа. Свраб не престаје, а болни чиреви
се множе.
Хајде да видимо какав је и колики је буџетски потенцијал Качарева и са колико пара ми
учествујемо у пуњењу буџета.
Ради лакшег разумевања, пореску причу о формирању буџета максимално ћу
поједноставити и она изгледа овако...
Око 90 посто новца који се слива у државни буџет, потиче од: пореза на доходак и добит
свих привредних субјеката, затим прихода од пореза на зараде запослених и, трећи извор,
су приходи од пореза на имовину. Од овако „убраног“ новца држава задржи око две
трећине средстава за бројне јавне издатке, школство, здравство, војска, полиција..., а око
једне трећине, чешће и мање од тога, остаје буџетима локалних и градских самоуправа.
Када држава узме своје, Граду Панчево на годишњем нивоу остаје између 5,5 и 6,5
милијарди динара или око 60 милиона евра. (Податак се односи на 2020. годину, а буџет
за 2023. очекује се близу 90 милиона евр).
Дакле, држава од свих убраних пореза са територије Града Панчева врати око 30 посто
новца онима који су улагали у заједничку касу. Државе склоне децетрализацији више пара
врате локалцима, а оне које љубе централизацију, (а богме наша јесте таква) шкртије су
према нама доле.
Дакле, буџет Града Панчева „тежак“ је на годишњем нивоу око 60 милиона евра. Од те
суме, Качарево за годину дана добије око 100 хиљада евра, или шездесети део овог
„колача“.
То је сав новац који Град враћа Качареву.
Како би изгледало да Качарево има статус општине, а то значи и сопствене буџетске
приходе?
Буџетски потенцијал Качарева почива; 1. на најмање 3 хиљаде запослених који плаћају
порез на сопствена примања, 2. порез на имовину плаћа више од 2.250 власника
различите имовине (кућарина, земљарина...) и 3. у Качареву је око 50, што привредних
субјеката, што трговинско угоститељских објеката и самосталних занатских радњи, који
такође плаћају порезе држави.
Ево, како би конкретно изгледала пројекција Буџета Општине Качарево. Она три буџетска
извора показују да Качаревци у централну државну буџетску касу годишње допринесу
преко 200 милиона динара, или близу 2 милиона евра. Две трећине ових пара, као што
малопре рекох, остале би у државном буџету, а у нашу, још увек замишљену касу, вратило
би се више од 600 хиљада евра. Дакле, шест пута више него сада.
Ово је груба рачуница. Не тврдим да је у динар тачна. Порески стручњаци би могли да
пораде на тачности ове математике. Иначе, од када пратим општински и сада градски
живот Панчева, а чиним то поодавно, никада нисам видео рачуницу колико које
насељено место, укључујући и Панчево, појединачно партиципирају у буџет државе. Тај
податак би много пластичније показао ко је дебело закинут у расподели буџетског новца.
Качарево добрано јесте и зато и треба да буде општина. То је сада једини пут да дође до
својих пара и да их усмери у убрзан комунални развој.